Ускликнимо с љубављу у Лиону
|
Овогодишња прослава школске славе Светог Саве у Лиону била је права радост за децу из српске школе „Николај Велимировић“. Наши домаћини отац Јустин и парохијани Цркве Светих Кирила и Методија топло су нас дочекали. Након литургије поделили су нам пакетиће, а ми смо показали своје знање о Светом Сави певајући и рецитујући. У стиховима смо говорили о значају нашег првог архиепископа покушавајући да се вратимо у давна времена и оживимо помало већ архаичан језик и обичаје. У томе нам је веома помогло и предавање др Дубравке Прерадовић, историчарке уметности и насе суграђанке, која нам је говорила о путовањима Светог Саве. Њено излагање обогаћено илустрацијама и једноставним објашњењима животног пута Растка Немањића осветлило нам је свима поглед на једно давно време и човека који је по идејама био далеко испред тог времена.
|
„Волео је српство своје, па му школе многе дао, да га спаси од незања, просветом га опасао," рецитовали смо пуним срцем, као и познате стихове Војислава Илића: „Ал то дете јоште живи, јер његова живи слава, јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава“.Након заједничког ручка, кренули смо даље. С обзиром на то да већ годинама наши спортисти постају значајни српски амбасадори, упутили смо се да подржимо женску кошаркашку екипу Лиона са четири звучна српска имена: Марина Маљковић, тренер Милош Паден, помоћни тренер и две златне репрезентативке Милица Дабовић и Дајана Бутулија. Уживали смо, навијали, љутили се на судије, али на крају смо се незимерно радовали због победе.
Био је то један српски дан, далеко од отаџбине, али са њом у срцу! |
