На Светога Саву у источној Француској

Како смо се припремали...

Изложба ученичких ликовних радова у холу на тему Школска слава повела је на пут историје Србије баке, деке, родитеље и драге госте, домаћине прославе, француске учитеље и представнике просвете француске.

Креативна слова и радост ћирилчне игре...

Припреме за квиз знања Колико познајемо азбуку.

Милуз

У недељу, 31.1.2016. године у Цркви Светог Арханђела Михаила у Милузу одржана је литургија поводом Савиндана. Десетак ученика поранило је у цркву да помогне око постављања изложбе радова поводом школске славе у сали поред саме цркве. После свечане литургије отац Исаија је у срдачном разговору са децом желео да сазна колико ђаци познају живот Светог Саве. Ређала су се питања, а и одговори малих светосаваца. Затим је, на радост присутних, а нарочито деце, обављено сечење славског колача и показани су обичаји нашег народа. Деца су добила по део колача, као и посебне поклоне које је припремио црквени одбор.

Певало се грлено српском лекару, архиепископу, дипломати, миротворцу, просветитељу. Уз звуке светосавске химне, а затим и још неколико српских песама одабраних за ову прилику, ученици су говорили о животу и делу Светог Саве, изнели историјске податке, али и извели рецитал, где су присутне упознали са свим добрима које је овај светитељ донео нашој Србији. Млађи су ученици рецитацијама измамили осмехе и одобравања присутних. Пре оброка, који је следио после службе и наступа ђака, ученица првог разреда Анисија говорила је Оченаш. Изложба радова побрала је симпатије, нарочито родитеља, који су били поносни на своје мале уметнике.
Неки ученици српске школе први су пут ушли у ову цркву, а већина њих први пут је „ускликнула с љубављу“ српском светитељу.

После више година, нови свештеник и „нова-стара“ учитељица Снежана Милетић показали су како вредан рад и добра воља могу да направе неизрециву радост за мале и велике ђаке, који ће опет, о Ускрсу, на истом месту, обележити и овај велики хришћански празник.

Монбелијар

Баш на Светог Саву, 27. јануара, у Монбелијару, у великом холу школе свечано је обележена слава свих српских школа. Више од три сата трајало је дружење са Светим Савом, кроз песме, рецитале, драмске игроказе, стилизоване кореографије на изворне, светосавске мелодије. Одлична сарадња и разумевање које председнк општине Етип, надлежни сектора Сошо и Монбелија и директорка школе у којој се одвија настава на српском језику имају са наставницом Снежаном Милетић и родитељима, крунисана је дозволом да се највећи српски просветитељ и заштитник школа свечано обележи у француској школи.

Радост је испуњавала срца деце и пунила салу осмесима присутних. Свечани програм завршио се квизом знања Колико познајемо азбуку. Школарци су слова азбуке плели својим телима и весело су се надметали у интерактивној игри. Изложба ученичких ликовних радова у холу на тему Школска слава, повела је на пут историје Србије баке, деке, родитеље и драге госте, домаћине прославе, француске учитеље и представнике просвете Француске.

Песме, традиционални плесови и народне игре разгалиле су госте из Србије, али и Французе, који су били веома заинтересовани да сазнају што више о Светом Сави и зашто се међу Србима с тако много љубави слави.Ђаци, као мали принчеви Рашке, провели су присутне кроз живот и наслеђе првог српског архиепископа, просветитеља и видара. Беле, анђеоске крунице, дар учитељице, красиле су главице учесника програма, а посебан поклон био је примерак новинског чланка о првом јавном наступу, после десет година, ђака допунске школе на српском језику у овом делу Француске.
Родитељи који су некада похађали Југословенску допунску школу добили су специјалну светосавску подсетницу која садржи њихове радове објављене пре 25 година у часопису Оморика.
Поздрављени су с пуно радости од стране свих присутних, а посебно од стране малих наследника, садашњих школараца.

Вредне маме и баке потрудиле да сва деца осете укусе и боје српских обичаја и трпезе. Ово је вече бакама и декама измамило сузе, у родитељима изазвало понос, а ученицима српске школе пробудило жељу да наставе да уче језик, културу и обичаје свог народа и да поносно носе своје име.

Белфор - Напољу кишни дан, а у цркви топло око срца

Ученици допунске школе на српском језику, из најмањег, али ништа мање значајног департмана - територије Белфорта, први су почели са похађањем наставе, средином септембра прошле године. Сплетом околности и распоредом богослужења, тек су данас, овог седмог фебруарског дана, прославили првог српског просветитеља, Светог Саву! Јуче, на часовима, поред редовног учења, с пуно воље и љубави обављали су последње припреме за недељни наступ у српско-руској цркви, православном храму посвећеном Исусовом васкрснућу, у граду Белфору. Гледали су снимке и слике са наступа својих вршњака из Монбелијара и Милуза, па су пожелели да и они, с толико радости и усхићења, певају и рецитују Светом Сави. Жеља им се испунила! И више од тога! Имали су прилику да буду и гости и домаћини у cрпско-руској цркви, где богослужења обавља француски свештеник, уз молитве које се читају на француском, али и на српском и руском језику. Певали су заједно са црквеним хором и православним верницима, причестили се и показали присутнима како се воли своја отаџбина! Максим и Маша, мали Руси, присутни у цркви, с интересовањем су пратили наступ. Било је много узбуђења и међу родитељима, бакама и декама и међу децом! Наиме, ово је био први пут, откако су српски и руски трудбеници саградили ово лепо црквено здање да ученици изведу програм поводом школске славе! Смех, сузе, аплаузи, све се смењивало под кровом беле, православним иконама улепшане цркве!

Отац Алексеј прокоментарисао је ђачки наступ као велику радост за све присутне, а како је рекао, највише се обрадовао Свети Сава... „Процветаше све тикве и пеце, подиже се магла заборава, дочекасмо друкчије месеце, врати нам се просветитељ Сава, да нам опет буде песма деце, да нам опет буде школска слава!“ Показали смо, како то и доликује правим српским домаћинима када славе крсну славу, српске обичаје Русима и Французима. После наступа су пробали славско жито, које је за ову прилику припремила мама четворо српских ђака гђа Нада Лемуан. Госпођа Тошовић донирала је чоколаде, којима су се ученици засладили у сали после службе и програма, а учитељица Снежана Милетић припремила је књиге за мале Светосавце. Као што то бива, кад деца припреме и покажу програм пред многобројном публиком, сви присутни су озарених лица, после закуске, кренули својим кућама, осунчани радошћу! Као трен су пролетели сати... Ни киша ни ветар који су немилосрдно бојили ову недељу у сиво, нису могли да склоне осмех с лица деце, родитеља, родбине ученика, парохијана, гостију. Топло смо испраћени, уз жељу да опет прославимо заједно неки наредни празник.